Čovek koji je voleo film

roger ebert quote

Roger Ebert je bio filmski kritičar. Roger Ebert je bio moj omiljeni filmski kritičar. Roger Ebert je bio najveći filmski kritičar svih vremena! Roger Ebert je bio mnogo više od toga.

Prvi dobitnik Pulitzerove nagrade iz oblasti kritičkog novinarstva 1975 (dobijene upravo za filmsku kritiku koju je objavljivao u Chicago Sun Timesu, kojem je ostao veran do poslednjeg dana), Roger Ebert je bio čovek koji je svojim pristupom filmu oblikovao umove gledalaca. Izbacujući ponekad čak i devet kritika dnevno, Ebert je ne samo upućivao gledaoca u to koji film treba gledati, već ga je učio i kako ga treba gledati i kako razmišljati o onome što se gleda.Veći deo svog života je proveo u mračnim filmskim salama, sa entuzijazmom upijajući slike i reči koje su dolazile sa velikog ekrana. Snagom i duhom svog stava, od filmske kritike je napravio snažnu granu Amerčke kulture. Njegova kritika je film mogla da uzdigne do neslućenih visina ili da ga potone u zaborav. Bio je čovek koji je svoj život posvetio tome da film učini razumljivim za gledaoce.

Ebertova kritika je bila dovitljiva, ponekad sarkastična, na momente uvrnuta ali duhovita, a kada je to potrebno i krajnje dirljiva. Kada mu se film ne bi svideo bio je vispreno iskren („Ako kažem da George Lucas ne ume da napiše ljubavnu scenu ostao bih nedorečen. Kupovne čestitke umeju da iskažu više strasti.“). Kada bi voleo film, kritiku je pisao ponesen jedinstvenom moći ostvarenja koje može da nas odvede na neka magična i nepoznata mesta daleko od stvarnosti.

Ebert je bio kritičar sa dušom pesnika. Ali njegova kritika nikada nije bila pretenciozna. On je pisao za običnog čoveka, čoveka sa svakodnevnim problemima, čoveka od krvi i mesa. Nije se razmahivao stručnim izrazima niti kvaziintelektualnom retorikom, zbog čega su ga kritičari savremenici prezirali. Pri pisanju se služio emocijom i to je upravo ono čime je svaka njegova recenzija odisala („Možda će vam vaš intelekt delovati zbunjeno, ali vas vaše emocije nikada neće slagati.“). Ebert je bio čovek koji je, jednostavno, voleo filmove. Upitan prilikom jednog intervjua da li ga filmska teorija imalo zanima, odgovorio je da ne, da ga film intrigira kao iskustvo, a ne kao fenomen.

Poslednjih desetak godina Ebert je vodio bitku sa rakom štitne žlezde. Usled komplikacija u operativnom postupku izgubio je deo vilice, i sposobnost govora. Nije više mogao da jede niti pije, i godinama se hranio putem cevčica. I dok se njegovo telo raspadalo njegov um je nastavio da raste.Iako zvučno zauvek ućutkan, Ebertov glas je postajao sve snažniji. Njegovo pero je i dalje bilo vispreno, britko i emotivno. Postao je sveopšte prisutan na društvenim mrežama, gde je širio svoje ubeđenje mladim naraštajima da i oni mogu suditi o filmu, i da se njihovo mišljenje računa. U intervjuu datom magazinu Esquire 2010 godine, rekao je: „Kada pišem, moji problemi postaju nevidljivi, i ja sam ista osoba kakva sam pre bio. Sve je kako treba, i ja sam upravo onaj koji treba da budem.“

Ranije ove sedmice, Ebert je na svom blogu i twitter nalogu objavio da će manje pisati, usled zdravstvenih komplikacija: „Tako da, kada budem imao loše dane, mogućno ću pisati o ranjivosti koja prati bolest. U dobrim danima, mogućno ću ekstatično govoriti o filmu koji je toliko dobar da me prenosi na mesta daleko i zvan bolesti.“

Roger Ebert je juče preminuo. Preminuo je čovek koji je zauvek zadužio film i generacije filmskih stvaralaca i aktera. Čovek koji je za Američki film, a naročito za Indie produkciju, učinio verovatno više od bilo koga.

Danas je ovaj blog u žalosti. Eberta sam godinama čitala i sa njegovim se stavovima slagala. Ebert je bio uzor za stvaranje ovog bloga, mentor i savetnik. Svet filma je ostao bez iskrenog saveznika, velikog ljubitelja i vrhunskog ambasadora. A ja ne mogu da se otmem utisku da sam izgubila bliskog zaverenika i učitelja umetnosti gledanja i razumevanja filma.

Ovim tekstom mu odajem poštu, zahvalna što me je godinama inspirisao, iznova oduševljavao i potvrđivao meni i hiljadama drugih da u svojim stavovima nismo usamljeni i da je ljubav prema filmu legitimna poput bilo koje druge.

Zbogom Eberte. Počivaj u miru. Zaslužio si.

roger_ebert2

Posted on April 5, 2013, in Uncategorized and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: